Ime
Bukvalni prevod sa latinskog značio bi rasprostranjeno jako rastinje, ovčije kopito (Francuska), žuta nazubljena gljiva (Engleska), žuti jež (Rusija), prosenjak (Hrvatska)
Opis
Šešir: bledožut, žutonarandžast, žutocrven. Širok je 3-15 cm, različitih formi, često nepravilnog svoda, ponekad udubljen, ravan ili sa kraterima po površini i nepravilno presavijenom ivicom, koja obrazuje visuće delove.Kožica je suva, glatka i mekana pri dodiru, a kod pritiska-povrede dobija narandžastobraon boju.
Drška: 2-7 cm visoka i 1-3 cm debela nepravilno postavljena u odnosu na šešir i srasla sa njim, sa svetlijom bledožutom bojom.
Meso: bledožuto ili krem, debelo i krto, prijatnog ukusa i mirisa.
Sporonosni sloj: sa donje strane šešira su iglice koje vise kao gusto trnje i svetlije su boje od šešira. One su 0,2-0,7 cm duge, krhke, obojene kremasto, na pritisku naradžastobraon, različitih dužina, podsećajući na viseće rogove. Iglice su veoma krhke i lako otpadaju pri dodiru, a one koje ostanu dobiju bron nijansu. Nasađene su sve do drške i silazno po njoj.
Spore: bele.
Prah spora: beo.
Stanište
Ježevka raste i u listopadnim i u zimzelenim šumama u grupi od nekoliko primeraka, u dugim redovima ili vilinskim krugovima. Pojavljuje se juna i plodonosi sve do novembra. U idealnim klimatskim uslovima raste u velikim količinama. Javlja se u dve vrste, kao Hydnum rufescens (Pers) ili Hydnum repandum var. rufescens (Pers) Barla (1859). Kod ove druge šešir je jasno odeljen od drške, koja je tanja.Drška je više na centru šešira, bela dok je mlada a kasnije boje šešira. Meso je u početku belo a sazrevanjem kremasto sa blagom voćnom aromom. Na pritisku potamni. Raste na većim visinama u mešovitim i smrekovim šumama. Veoma slična običnoj ježevki.
Druga vrsta je Hydnum albidum (Peck) ili Hydnum repandum var. albidum (Pesk) Bres (1934). Razlika između repandum i albidum je u boji, prva je narandžaste a druga beličasta i manja u razmeri.Raste na južnoj strani, na krečnjačkoj podlozi u zimzelenim šumama.
Sva tri vida, varijateta, jedne iste gljive, su u mladosti prijatnog ukusa i arome dok sazrevanjem dobijaju malu gorčinu.
Farmacijska i medicinska svojstva
Citotoksičan diepoksid nazvan repandiol, izolovan je iz metanolovog ekstrakta plodnog tela ježevke.
Antikancerogeno dejstvo. Ekstrakt kulture micelijuma pokazao je 70% inhibicije protiv sarkoma 180 kod miševa, dok je ekstrakt plodnog tela pokazao 90%, takođe kod sarkoma 180, ali i solidno dejstvo kod Erlihovog karcinoma kod miševa (Othsuka i dr, 1973). Osim toga, jedinjenje repandiol, dobijen iz ježevke, pokazuje moćnu citotoksičnu aktivnost protiv različitih vrsta kancerogenih ćelija, posebno kod adenokarcinoma debelog creva, za koje IC50 je 0,30 (Takahashi i dr).
Antibakterijsko dejstvo. U proučavanju antimikrobnog dejstva kroz upotrebu disk-fuzione metode ustanovljeno je da hloroformni ekstrat ježevke ima blago dejstvo protiv nekoliko vrsta bakterija – Enterobacter aerogenes, Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis i Bacillus subtilis dok etanolov ekstrakt ima blago dejstvo samo protiv Bacillus subtilis (Yamach&Bilgili, 2006).
Sporofora ježevke sadrži sličnu polisaharidnu supstancu, koja smanjuje nivo holesterola u krvi kod istraživanja sa životinjama.
Domaća upotreba
U poređenju sa drugim gljivama, ježevka više apsorbuje teške metale i radijaciju iz atmosfere. Posle havarije u Černobilu, u Bugarskoj, u Rodopima, ustanovljeno je prisustvo radijacije kod ove gljive, što joj je jedna negativna osobina, jer su istraživanja pokazala radijaciju veću od dozvoljene.
Smatra se da ježevka izvlači teške metale iz tela kod onih ljudi koji je upotrebljavaju u ishrani.
Veoma dobra jestiva gljiva. Upotrebljava se i u svežem i u suvom stanju. Za ishranu se koriste mladi primerci, zato što je meso starijih gljiva gorko. Najbolje je pripremati na malsacu ili sa kajmakom. Sasvim mlada se može koristiti i sveža, u salati. Ima visoku hranljivu vrednost. Tražena i cenjena gljiva na zapadnom tržištu.
Izvor - Višnevski, Vžarov
Prevod - Veselinović
Recenzija - Kuštera
Foto - nissana
