Skip to main content

Gljive Balkana

Search This Blog

Lisičarke u bešamel sosu

Get link
Facebook
X
Pinterest
Email
Other Apps

Lisičarke u bešamel sosu, sa soja sosom, pešterskim sirom i leskovački džinčiki

Get link
Facebook
X
Pinterest
Email
Other Apps

Tagovi

Jestive gljive49 Nauka35 Otrovne gljive30 Zanimljivosti27 Lekovite gljive23 Recepti10 Nejestive gljive9 Uslovno jestiva9 Zaštićene vrste7 Izveštaji sa terena3

Medicina3 Mikologija3

Show more Show less

Translate

Najčitanije

Butyriboletus regius - Kraljevka, kraljevski vrganj

Butyriboletus regius: kraljevka, kraljevski vrganj, Royal bolet. Po svojoj lepoti svakako zaslužuje naziv. Šešir krupan, neravan, kožice glatke boje maline, meso u celoj gljivi žuto bez promena boje na prerezu. Plodište i cevčice zlatno žuti kao i drška i žuta mrežica. U bazi drške ponekad karmin fleke. Vrlo brzo ga napadaju larve. EKOLOGIJA: u toplim hrastovim šumama, a beleženi su veoma retki primerci u bukvi i to sa slabijom pigmentacijom. Pošto gljiva u Evroaziji obitava od južnih granica Nemačke i Poljske..češća je u srednjoj Evropi, a najviše u Mediteranu i južnim državama Evrope. U Srbiji STROGO ZAŠTIĆENA VRSTA Jestivost kao svi Butyriboletusi vrhunska. Ugrožen je zbog seče šuma i sve manje sadnje hrastova na novim površinama. Tekst: Gljive Balkana Foto: Marjan Kuštera, Mile Petrov, Grozdan Taskov

Hydnum repandum - Ježevka

Ime Bukvalni prevod sa latinskog značio bi rasprostranjeno jako rastinje, ovčije kopito (Francuska), žuta nazubljena gljiva (Engleska), žuti jež (Rusija), prosenjak (Hrvatska) Opis Šešir: bledožut, žutonarandžast, žutocrven. Širok je 3-15 cm, različitih formi, često nepravilnog svoda, ponekad udubljen, ravan ili sa kraterima po površini i nepravilno presavijenom ivicom, koja obrazuje visuće delove.Kožica je suva, glatka i mekana pri dodiru, a kod pritiska-povrede dobija narandžastobraon boju. Drška: 2-7 cm visoka i 1-3 cm debela nepravilno postavljena u odnosu na šešir i srasla sa njim, sa svetlijom bledožutom bojom. Meso: bledožuto ili krem, debelo i krto, prijatnog ukusa i mirisa. Sporonosni sloj: sa donje strane šešira su iglice koje vise kao gusto trnje i svetlije su boje od šešira. One su 0,2-0,7 cm duge, krhke, obojene kremasto, na pritisku naradžastobraon, različitih dužina, podsećajući na viseće rogove. Iglice su veoma krhke i lako otpadaju pri dodiru, a one koje os...

Boletus queletii - kveletov vrganj.

Suillellus queletii, ( Schultz.) Vizzini, Simonini, & Gelardi 2004 O IMENU: Gljiva je opisana 1885.god.od Austro - ugarskog mikologa Stephana /Stjepan/Schultzera von Müggenburg i u čast francuskog mikologa Luciena Queleta dobila ime Boletus queletii - kveletov vrganj. Kako je Schultzer rodjen u Vinkovcima i službovao kao oficir u Austro- ugarskoj vojsci, on je 20 godina proučavao gljive Slavonije, pa su potonji hrvatski mikolozi ovu gljivu nazvali Slavonski vrganj, ali i glatkonoška, kveletov vrganj. Plemeniti Schultzer je proučavao gljive Ugarske pa je dosta vrsta nađjeno i po Vojvodini među kojima se spominje i Battarrea phalloides u okolini Subotice. Ovaj vredni amater je napisao gotovo 100 radova o gljivama… a dva veoma obimna sa preko 3000 opisa i ilustracija gljiva se čuvaju u Zagrebu i Budimpešti. Za doprinos tada botanici /glj...

Verpa bohemica - Češka smrčkovica

Vreme je za Verpe! Verpa bohemica (syn. Ptychoverpa bohemica) - češka smrčkovoca - je česta vrsta od 1.aprila. Radi se o otrovnoj gljivi koja sadrži kumulativni otrov Giromitrin, te je opreznost obavezna zbog eventualne zamene s (uslovno) jestivim smrčcima. Povoljni uslovi su učinili da će je ove godine biti u velikom broju. Od smrčice koja se konzumira razlikuje je što je kapica spojena sa drškom na temenu. Voli vrzine, trnje, zapuštene voćnjake, naročito šljivike, ali je ima mnogo i pod brezama i uz potoke i reke. Mnogi su je godinama konzumirali do novih saznanja o njenoj otrovnosti. Gljive balkana

Lactifluus piperatus - Ljutača

NAZIV GLJIVE Na gotovo svim jezicima ima isto značenje, ljuta mlečnica, gorka mlečnica, paprena mlečnica, a lokalni nazivi u Srbiji se uglavnom vrte u tim varijantama - ljutača. Interesantno je da je korišćena još od XIX veka u Srbiji za razliku od mnogih drugih boljih jestivih gljiva koje niko nije konzumirao. Popularnija je kod naroda zapadnog Balkana i u Indiji. Po Fochtu (*1987) konzumirana je u davnini, pečena na kamenoj ploči od pastira, a u prošlom veku čak i na ražnjićima sa drugim gljivama i slaninom. Zapadna literatura je navodi kao nejestivu ili je "ne preporučuje". RASPROSTRANJENOST I EKOLOGIJA Najčešća gljiva Evrope, količinski i po staništima, kao i u zemljama oko Crnog mora i Kaspijskog jezera. Ima je sve do Azije, Himalaja, a u Australiju je introdukovana verovatno sa sadnicama drveća. Ektomikorizna gljiva najčešće sa hrastom, grabom i bukvom. Plodonosi od juna do kraja septembra i po najvećoj suši. OPIS GLJIVE Šešir: veličina se kreće od 5 do 15 cm u prečniku...