Skip to main content

Gljive Balkana

Search This Blog

Video blog: VREME muhare

Get link
Facebook
X
Pinterest
Email
Other Apps

MUHARA, najpoznatija gljiva na svetu hiljadama godina.

Obožavana od Vikinga, Šamana, stanovnika Sibira, Laponije, Kozaka.

Nebojša Minčić sve zna o njoj.

Amanita muscaria

Lekovite gljive Otrovne gljive

Get link
Facebook
X
Pinterest
Email
Other Apps

Tagovi

Jestive gljive49 Nauka35 Otrovne gljive30 Zanimljivosti27 Lekovite gljive23 Recepti10 Nejestive gljive9 Uslovno jestiva9 Zaštićene vrste7 Izveštaji sa terena3

Medicina3 Mikologija3

Show more Show less

Translate

Najčitanije

Butyriboletus regius - Kraljevka, kraljevski vrganj

Butyriboletus regius: kraljevka, kraljevski vrganj, Royal bolet. Po svojoj lepoti svakako zaslužuje naziv. Šešir krupan, neravan, kožice glatke boje maline, meso u celoj gljivi žuto bez promena boje na prerezu. Plodište i cevčice zlatno žuti kao i drška i žuta mrežica. U bazi drške ponekad karmin fleke. Vrlo brzo ga napadaju larve. EKOLOGIJA: u toplim hrastovim šumama, a beleženi su veoma retki primerci u bukvi i to sa slabijom pigmentacijom. Pošto gljiva u Evroaziji obitava od južnih granica Nemačke i Poljske..češća je u srednjoj Evropi, a najviše u Mediteranu i južnim državama Evrope. U Srbiji STROGO ZAŠTIĆENA VRSTA Jestivost kao svi Butyriboletusi vrhunska. Ugrožen je zbog seče šuma i sve manje sadnje hrastova na novim površinama. Tekst: Gljive Balkana Foto: Marjan Kuštera, Mile Petrov, Grozdan Taskov

Hydnum repandum - Ježevka

Ime Bukvalni prevod sa latinskog značio bi rasprostranjeno jako rastinje, ovčije kopito (Francuska), žuta nazubljena gljiva (Engleska), žuti jež (Rusija), prosenjak (Hrvatska) Opis Šešir: bledožut, žutonarandžast, žutocrven. Širok je 3-15 cm, različitih formi, često nepravilnog svoda, ponekad udubljen, ravan ili sa kraterima po površini i nepravilno presavijenom ivicom, koja obrazuje visuće delove.Kožica je suva, glatka i mekana pri dodiru, a kod pritiska-povrede dobija narandžastobraon boju. Drška: 2-7 cm visoka i 1-3 cm debela nepravilno postavljena u odnosu na šešir i srasla sa njim, sa svetlijom bledožutom bojom. Meso: bledožuto ili krem, debelo i krto, prijatnog ukusa i mirisa. Sporonosni sloj: sa donje strane šešira su iglice koje vise kao gusto trnje i svetlije su boje od šešira. One su 0,2-0,7 cm duge, krhke, obojene kremasto, na pritisku naradžastobraon, različitih dužina, podsećajući na viseće rogove. Iglice su veoma krhke i lako otpadaju pri dodiru, a one koje os...

Boletus queletii - kveletov vrganj.

Suillellus queletii, ( Schultz.) Vizzini, Simonini, & Gelardi 2004 O IMENU: Gljiva je opisana 1885.god.od Austro - ugarskog mikologa Stephana /Stjepan/Schultzera von Müggenburg i u čast francuskog mikologa Luciena Queleta dobila ime Boletus queletii - kveletov vrganj. Kako je Schultzer rodjen u Vinkovcima i službovao kao oficir u Austro- ugarskoj vojsci, on je 20 godina proučavao gljive Slavonije, pa su potonji hrvatski mikolozi ovu gljivu nazvali Slavonski vrganj, ali i glatkonoška, kveletov vrganj. Plemeniti Schultzer je proučavao gljive Ugarske pa je dosta vrsta nađjeno i po Vojvodini među kojima se spominje i Battarrea phalloides u okolini Subotice. Ovaj vredni amater je napisao gotovo 100 radova o gljivama… a dva veoma obimna sa preko 3000 opisa i ilustracija gljiva se čuvaju u Zagrebu i Budimpešti. Za doprinos tada botanici /glj...

Verpa bohemica - Češka smrčkovica

Vreme je za Verpe! Verpa bohemica (syn. Ptychoverpa bohemica) - češka smrčkovoca - je česta vrsta od 1.aprila. Radi se o otrovnoj gljivi koja sadrži kumulativni otrov Giromitrin, te je opreznost obavezna zbog eventualne zamene s (uslovno) jestivim smrčcima. Povoljni uslovi su učinili da će je ove godine biti u velikom broju. Od smrčice koja se konzumira razlikuje je što je kapica spojena sa drškom na temenu. Voli vrzine, trnje, zapuštene voćnjake, naročito šljivike, ali je ima mnogo i pod brezama i uz potoke i reke. Mnogi su je godinama konzumirali do novih saznanja o njenoj otrovnosti. Gljive balkana

Cantharellus cibarius - Lisičarka

O nazivu gljive Pripada familiji Cantharellaceae - lisičica, a naziv roda potiče od starogrčke reči ,,kantharos,, što bi se slobodnije moglo prevesti kao pehar ili posuda, a opisuje peharasti oblik plodnog tela. Epitet ,,cibarius,, dolazi od latinskog ,,cibus bonus,, ili dobro za jelo, jestivo. Na mnogim drugim evropskim jezicima zadržava taj koren naučnog naziva, pa je na Engleskom - Chanterelle, Italijani je nazivaju ,,Giallino,, ili ,,Finferlo,, a Nemci ,,Pfifferling,, . Na slovenskoj grupi jezika ime je veoma slično, od Hrvatskog lisičica, Slovenačkog i Ruskog - лисичка, dok je kod Bugara ,,пачи крак,,. U Srbiji ima masu lokalnih naziva, od Srema gde je kajsijevača, zapadne Srbije - žuja, oko Valjeva - žutica ili žutulja, pa do juga gde je zovu lisičara. RASPROSTRANJENOST I VREME RASTA Široko rasprostranjena i česta vrsta severne hemisfere, a obitava od krajnjeg severa Švedske, Norveške, Finske i Rusije, gde je veoma česta gljiva, pa sve do juga Mediterana, ostrva i severnih a...