Na većini evropskih jezika ime ove gljive se izvodi iz njenog latinskog naziva i vezano je za biblijsku ličnost Judu Iskariotskog.
Za njena lekovita svojstva Evropljani znali još u srednjem veku, a najveću popularnost u Kini doživljava krajem XIX veka, što je dovelo do toga da se danas gaji širom Azije, kao i u Australiji.
Može se naći i kod nas na vlažnijim mestima u listopadnim, mešovitim šumama, pretežno na starim i odumrlim stablima, od avgusta do marta, ali je sve češće nalazimo tokom cele godine. Zbog specifičnog oblika i boje gotovo je nemoguće zameniti je nekom drugom gljivom, ili bolje rečeno, nema dvojnika.
OPIS GLJIVE
Plodno telo je veličine od 4 do 10 cm, boje od crvenosmeđe do maslinastosmeđe, braonkasta, rozecrvena, pa čak i crna, talasasto, naborano, oblik podseća na uvo ili školjku. Površina je plišana, sa unutrašnje strane sjajna i žilasto naborana, a može biti i beličasta. Od spora koje padaju po njoj deluje kao da je prekrivena injem.
Raste zbijeno u velikim grupama. U mladosti želatinasta, a kako stari i suši se postaje tvrđa i krta, a boja prelazi u sivocrnu. Ako se navlaži ponovo postaje želatinasta i mekana.
Meso je tamnosmeđe do crno, elastično, čvrsto, prijatnog i neutralnog ukusa.
MEDICINSKA SVOJSTVA
Sadrži kompleks polisaharida (poliozu), što doprinosi jačanju imuniteta. Judino uvo, tj. polioza ima jak neutrališući efekat kod problema sa želucem (čir želuca).
Deluje protiv stvaranja tromba što je preventiva za nastanak moždanog udara.
Eksperimetni sprovedeni 1980. godine su pokazali da prisustvo dva glukana deluju kao alkilirajući antineoplastični agens protiv karcioma, tačnije sarkoma 180.
Efikasno smanjuje šećer u krvi, utiče na smanjenje lošeg holesterola, a polisaharidi ove gljive deluju kao antikoagulant.
Narodna medicina je koristi za razne bolesti grla. U XVI veku čuveni engleski lekar-travar Džon Žerard koristio je judino uvo onda kad druge trave ili gljive nisu imale efekat.
U praksi se pokazala kao dobra pomoć u revitalizaciji organizma posle hemoterapije, u borbi protiv hroničnih oboljenja želuca, protiv raznih alergija, povišenog šećera u krvi, određenih srčanih problema, a pomaže i protiv senilnosti, ali i kao analgetik.
KAO HRANA, može se koristiti i u sirovom stanju, marinirati, sušiti, dok je u azijskoj kuhinji čest sastojak supa i kuvanih jela i toliko popularna da spada u red najčešće uzgajanih gljiva.
U svakom slučaju je ne treba preskakati ukoliko naiđemo na nju šetajući šumom. Veoma interesantna, neobičnog oblika i neretko nas obraduje onda kad nema drugih gljiva u šumi.
OGRANIČENJA:
dnevna konzumacija do 150 gr.
Ljudi koji piju terapiju za razredjivanje krvi ne smeju je konzumirati.
Pošto prirodno obara pritisak, osobe sa niskim krvnim pritiskom treba da konzumiraju dvostruko manju dnevnu porciju.
TEKST: Marjan Kuštera za Gljive Balkana
