Nastavljamo priče iz Čarobne šume. Srbija, Nišavski okrug, Svrljiške planine.
Rubroboletus satanas. LUDARA gljiva je na svim jezicima sveta "satanizirana" bez nekog većeg razloga. Razlog bi morao biti strah ljudi koji se razvija od nepoznatog. Verovatno iskustveno stari narodi su probali da konzumiraju ovu gljivu, što zbog njenih ogromnih gabarita, a možda i privučeni raskošnim izgledom.
I danas kruže priče da je neki Rusi ili plemena po Sibiru konzumiraju nakon 5 kuvanja. Kome bi trebalo da se bakće oko toga kad u isto vreme raste na stotine jestivih vrsta gljiva, divljih voćki i jestivih biljaka. Ipak ova gljiva sadrži samo toksin bolesatin i u veoma malim količinama muscarin. Konzumacija ludare NE DOVODI ni do kakvog ludila, transa, halucinacija. Trovanje njome uzrokuje samo gastrointestinalne tegobe i to vrlo brzo po konzumaciji. Toliki strah je razvijen kod svih naroda da praktično SVE gljive crvenog plodišta obični ljudi nazivaju LUDARAMA i to potpuno neopravdano.
U Srbiji je ova vrsta rasprostranjena dosta u svim krajevima u hrastovim šumama. Sama pripada termofilnim vrstama pa plodonosi najviše u najvećim vrućinama jula i avgusta meseca. Po propisima R.Srbije nalazi se na listi od 38 STROGO ZAŠTIĆENIH VRSTA. Nećemo je opisivati jer slika kaže više od hiljadu reči.
TEKST i foto: Marjan Kuštera