ROD AGARICUS
Etnomikologija nije tačno utvrdila poreklo reči, a saznanja idu u dva pravca. Prva teorija ovu reč "Agar" povezuje se sa veoma starim narodom Agari, koji je živeo pored reke Agarus i na obali Azovskog mora, koje je deo Crnog mora. Danas ta teritorija pripada deo Ukrajini a deo Rusiji.
DRUGA teorija povezuje sa grčkom reči "Agarikon" koja označava pečurku koja raste uz drveće.
Agaricusi ili pečurke su danas rod gljiva koji je najzastupljeniji i najmasovniji u uzgoju u svetu. Rod je po biologiji saprofit i može da se uspešno uzgaja na organskom otpadu, slami, humusu i supstratu najrazličitijeg organskog otpada, sve do taloga kafe.
Mikologija poznaje danas oko 300 vrsta gljiva roda Agaricus, a na prostorima Balkana oko 60 vrsta. Sve šampinjone delimo u dve grupe: Flavescentes (koji žute) iz sekcije Xanthodermusa i svi su lako otrovni i neugodnog mirisa. DRUGA grupa je Rubescentes šampinjoni koji na preseku pocrvene i u mesu, drški i listićima, a koji su ogromnom većinom jestivi.
Na slikama u tekstu su samo 7 vrsta jestivih samoniklih šampinjona: Agaricusa.
TEKST: Marjan Kuštera, Gljive Balkana