UČIMO AMANITE
Amanita regalis
Predložena za ,,crvenu listu,, ugroženih vrsta po Bernskoj konvenciji / ECCF, 33 threatened fungi in Europe, 2003). /
Vreme rasta je septembar - oktobar, a tipično stanište su smreka, jela, bukva i breza, najčešće u mešovitim nasadima ovog drveća. U Švedskoj, odakle potiče ova fotografija, zovu je ,,Kraljevska muhara,, ili muhara kralja Švedske.
OPIS GLJIVE
ŠEŠIR veličine od 8 do 15 cm u prečniku, hemisferičan, potom konveksan i na kraju ravan. Ivica šešira je jasno, ali kratko nareckana. Kožica /kutikula/ je glatka, sjajna, lako se cela oljušti. Na njoj su piramidalni ostaci opšte ovojnice sivkaste ili sivkasto-žućkaste boje. Ceo šešir je smeđe, smeđe-oker ili crveno-smeđe boje kao gljiva na slici.
DRŠKA - robusna, visoka od 10 - 18 cm,a debljine od 1 - 2,5cm. Bulbozna je u bazi, a volva je razbijena u beličaste pojaseve koji se penju uz dršku. Prsten je jako visoko pod šeširom, beo sa žućkasto- rđastim zupčanikom na ivici.
HIMENOFOR - listići su beli, gusti,široki sa lamelulama, sve belo poprašeni
MESO - belo, nepromenjivo na vazduhu i termičkoj obradi, ali ispod kutikule (kožice šešira) je žuto-smeđe. Ni sirova ni termički tretirana nema miris niti specifičan okus.
JESTIVOST - otrovna gljiva, sadrži iboteničnu kiselinu koja se u organizmu pretvara u opasniji muscimol. Ova otrovna supstanca u centralnom nervnom sistemu čoveka stimuliše receptore i neurotransmitere serotonin i dopamin.
Upravo to uzrokuje halucinacije, depresiju, pospanost,a mogući je ishod i koma ( Galli 2001.)
Ovaj sindrom trovanja naziva se panterinski ili mikoatropinski sindrom. Trovanje nastupa 30 minuta do 2 časa od konzumacije.
U podrodu Amanitaria sve su vrste otrovne - A.eliae, A.gemmata, A.muscaria, A.pantherina i A.regalis
FOTO - Ivan Kuštera,
TEKST - Marjan Kuštera
