Muhara je osnovni tip svoje vrste sa dva varijeteta: Amanita muscaria var aureola Boud i Amanita muscaria var formosa.
Po biologiji gljiva je mikorizna i sa četinarima i lišćarima, čak i sa žbunovima borovnice.
U podrodu Amanitaria Gilbert muscaria je jedan od najstarijih utvrdjenih i poznatih taksona.
Varijetet A.muscaria var aureola - gola muhara, manjih je dimenzija i svetlijih boja šešira; narandžasto-crvene, narandžaste i žuto - narandžaste. Njena osnovna karakteristika je da nema krpice, piramidalne ostatke opšte ovojnice po šeširu,osim po samoj ivici. Drška ove muhare je vitka, visoka i sa manjom bulbom.
Amanita muscaria var formosa ima žutu kožicu šešira, kao i parcijalni veo, što se vidi i na ivici suknjice. Ovaj varijetet je redji u Srbiji, a u Severnoj Americi se naziva A.muscaria var guessowi.
Osnovni tip muhare je dobro poznata gljiva tako da ga ne trebamo uopšte ni opisivati. Staništa su joj planinske šume jele, smreke, a voli i breze. Zabeleženi su i nalazi na nižim visinama u bukovim šumama od 500 metara pa do 1300....
Svaka muhara je OTROVNA jer sadrži ibotensku kiselinu koja u probavnom traktu čoveka procesom dekarboksilacije prelazi u muscimol, mnogo jači otrov. Iako mnogi misle da otrovnost muhare dolazi od muskarina, to je zabluda, jer ga muhara sadrži veoma malo u kožici...Trovanje muharom je ,,panterinski sindrom,, koje nastupa od 30 minuta do 2 sata od konzumacije. Pomoć se pruža u medicinskoj ustanovi, ispiranjem želuca i davanjem aktivnog uglja i nadoknadom tečnosti infuzijama. Ovi otrovi ne ostavljaju trajne posledice po vitalne organe otrovane osobe.
O muhari se može napisati mnogo iz istorijskih izvora, šamanizma, priča o Vikinzima, homeopatskog lečenja, zloupotrebe itd.
Manje je poznato da je mit o Deda Mrazu - Santa Klausu, nastao u reklamnoj mašineriji Coca Cole, a u potpunosti se zasniva na šamanskim običajima centralnog Sibira.
Literatura: Lukić Nebojša, Monografija Rod Amanita u Srbiji, 2020.
TEKST i fotografije Marjan Kuštera 🇷🇸, Ivan Kuštera 🇸🇪
