TEMA:
Bioakumulacija teških metala i radioaktivnih izotopa kod konzumacije jestivih gljiva i uticaj na zdravlje ljudi
Ovih dana u sklopu medijskih manipulacija u svim medijima i virtuelnim platformama, a vezano za borbena dejstva oko nukleranih elektrana u Ukrajini( prvenstveno Černobilj) odjedanput su se aktuelizovale priče oko škodljivosti konzumacije samoniklih gljiva po celoj Evropi, a prednjače Austrija, Poljska pa eto i u Srbiji se nađoše novinarčići da odnekud iskopaju mikologe koji na njihovu i našu žalost
NE REKOŠE NIŠTA.Toliko halabuke, a izgleda da se naučnici ne pretrgoše da narodu razjasne postoji li kakva opasnost posle 35 godina iz sarkofaga Černobila ili Fukušime koju i juče zadesi novi zemljotres.
Prepisivači nekih gljivopriručnika, bez ulaženja u istraživanja na naučnim platformama, pa i po Fb stranicama proglasiše desetine vrsta gljiva.
kao opasne po zdravlje u slučaju konzumacije.
Uglavnom kao pačići ponavljaju priče kako neke vrste akumuliraju opasne količine radioaktivnog izotopa Ceziuma 137( Cs 137) i njegovog spoja CsCl 134.
Da ponovimo naučno utvrdjene činjenice da Cezium 137 možete čak konzumirati u gljivama što je dokazano na tri volontera u trajanju od 200 dana svakodnevne konzumacije bez ikakvih posledica po zdravlje.
Pored radiofobije, grupa autora sa Univerziteta u Zagrebu, Fakulteta za agrikulturu je naučnim i terenskim ogledima dokazala na 3 staništa gljiva ( Agaricus macrosporus, Macrolepiota procera i Clitocybe inversa ) da su nivoi Cd, Pb, Ni i bakra opasnim po zdravlje ljudi ispod dozvoljenih granica.Terenska istraživanja su vršena oko Trakošćana, Petrove Gore i Jaske.
Metodom rentgentske fluoroscentne spektrometrije ZAKLJUČENO je da je sadržaj svih navedenih metala ispod granica opasnih po zdravlje. Autori su Ivan Širić, Ivica Kos i Fran Zvonimir Petković sa Fakulteta agrikulture.
Njihove koleginice naučnice iz Niša: prof.dr.Violeta Mitić i master hemičar Sandra Gajić 2017.godine objavljuju rezultate svog istraživanja na gljivama iz roda Lactarius deliciosus i L. semisanguifluus sa više lokaliteta kod Niša ali daleko od grada i komunikacija. Metodom sekvencionalne ekstrakcije Arsena, Kadmijuma, Olova i Hroma, potvrdjuju da kod samoniklih gljiva ovih vrsta nema prekoračenja bioakumulacije ovih materija opasnih po zdravlje ljudi.
PMF NIŠ, departman za hemiju Master rad Sandra Gajić
Naš zaključak i upozorenje bi bilo sledeće:
Ne berite samonikle gljive na sledećim mestima:
1- Urbane sredine
2.- Na travnatim površinama u blizini aerodroma ili na pravcu sletanja i poletanja
3.- Pored rudnika i jalovišta olova, cinka i bakra
4.- Pored železara, valjaonica i elektroliza aluminijuma i bakra
5.- Pored termoelektrana na ugalj ili mazut
6.- Pored rafinerija nafte
7.- Toplane na ugalj ili mazut
8.- Pored svih frekfentnih magistralnih i auto-puteva i železničkih koridora gde se korov prska opasnim herbicidima
I drugi industrijski pogoni kao cementare, destilerije alkohola, šećerane, fabrike guma i proizvoda od veštačkog kaučuka
9.Pored svih deponija regionalnih ili divljih ili postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili uništenje biološkog otpada
Autor teksta: Marjan Kuštera
Foto credit sa platformi i društvenih mreža
