Šešir joj je 8-12cm, beličaste do krem boje, na sredini sa okersmeđom i zatvorenom kožicom koja se prema rubu cepa na sitne ljuspice. U mladosti je poluloptastog oblika, potom je ispupčen, kasnije ravno raširen sa šiljastom grbicom, meso mu je tanko.
Listići su beli, zbijeni, trbušasti, slobodni.
Drška je beličasta, s finim braonkastim ljuspicama ili prstenastim šarama, valjkasta, upadljivo dugačka, vitka, gomoljaste osnove, jednostrukog prstena levkastog oblika priljubljenog uz dršku, slobodnog, ali teško pomičnog.
Meso je belo, meko, u dršci drvenasto i vlaknasto. Miris i ukus pomalo slični kao kod oraha.
Spore 12-16/8-9,5 µm, glatke, otisak beo.
Što se tiče upotrebljivosti jestiva je gljiva a komzumira se samo šešir.
Staništa su većinom rubovi šuma, livade i pašnjaci, ali i šume, od septembra do novembra.
Napomena : Sisata sunčanica se ne pojavljuje često. Veliki primerci se često smatraju parazolom (M. procera). Od svoje krupnije rođake, ova gljiva se razlikuje po šiljastoj grbici i po nepomičnom prstenu.
Literatura Markus Flik
Foto Marjan Kuštera
Video Prof. Violeta Mitić, PMF, Univerzitet Niš
