Skip to main content

Gljive Balkana

Search This Blog

Video blog: Cerioporus squamosus - škripac

Get link
Facebook
X
Pinterest
Email
Other Apps

Cerioporus squamosus - škripac

Makedonci ga zovu Komitska pogača, a Bugari Pastrva, Hrvati Škriplin, pogledajte opis:

Get link
Facebook
X
Pinterest
Email
Other Apps

Tagovi

Jestive gljive50 Nauka35 Otrovne gljive30 Zanimljivosti27 Lekovite gljive23 Recepti10 Nejestive gljive9 Uslovno jestiva9 Zaštićene vrste8 Izveštaji sa terena3

Medicina3 Mikologija3

Show more Show less

Translate

Najčitanije

Butyriboletus regius - Kraljevka, kraljevski vrganj

Butyriboletus regius: kraljevka, kraljevski vrganj, Royal bolet. Po svojoj lepoti svakako zaslužuje naziv. Šešir krupan, neravan, kožice glatke boje maline, meso u celoj gljivi žuto bez promena boje na prerezu. Plodište i cevčice zlatno žuti kao i drška i žuta mrežica. U bazi drške ponekad karmin fleke. Vrlo brzo ga napadaju larve. EKOLOGIJA: u toplim hrastovim šumama, a beleženi su veoma retki primerci u bukvi i to sa slabijom pigmentacijom. Pošto gljiva u Evroaziji obitava od južnih granica Nemačke i Poljske..češća je u srednjoj Evropi, a najviše u Mediteranu i južnim državama Evrope. U Srbiji STROGO ZAŠTIĆENA VRSTA Jestivost kao svi Butyriboletusi vrhunska. Ugrožen je zbog seče šuma i sve manje sadnje hrastova na novim površinama. Tekst: Gljive Balkana Foto: Marjan Kuštera, Mile Petrov, Grozdan Taskov

Verpa bohemica - Češka smrčkovica

Vreme je za Verpe! Verpa bohemica (syn. Ptychoverpa bohemica) - češka smrčkovoca - je česta vrsta od 1.aprila. Radi se o otrovnoj gljivi koja sadrži kumulativni otrov Giromitrin, te je opreznost obavezna zbog eventualne zamene s (uslovno) jestivim smrčcima. Povoljni uslovi su učinili da će je ove godine biti u velikom broju. Od smrčice koja se konzumira razlikuje je što je kapica spojena sa drškom na temenu. Voli vrzine, trnje, zapuštene voćnjake, naročito šljivike, ali je ima mnogo i pod brezama i uz potoke i reke. Mnogi su je godinama konzumirali do novih saznanja o njenoj otrovnosti. Gljive balkana

Coprinus comatus - velika đubretarka, beli jarčić, tintnica, kaluđerci

OPIS GLJIVE Kapica - šešir plodnog tela je konusnog oblika, koji iako je sastavljen od listića do početka autolize ili preseka cele gljive nećete videti, jer se isti nikada ne otvara u potpunostii kao kod drugih pečurki.Kod mlade i zrele gljive listići su beli do krem, i u toj fazi rasta je gljiva jestiva. Po površini šeširića su jednako bele krpice, a kada se uz dršku pojavi najmanji trag crne ili sive boje, to znači da je gljiva počela sa autolizom. Razgradnjom proteina kojim je gljiva bogata, počinje da kaplje crna tečnost i od tada više nije za konzumaciju.Zbog ove osobine je u davnoj prošlosti korišćena i kao mastilo - tinta, pa je kod naših slovenskih naroda nazivana i ,,tintnica,, ili ,, mastiljavka,, Uglavnom su je koristili kaluđeri, sveštenici za prepisivanje crkvenih knjiga na pergamenu, papirusu ili tkaninama. Drška gljive je bela, prava i šuplja, duboko usadjena u supstrat. STANIŠTE I VREME RASTA Gljiva pripada travnim saprofitima, pa se često...

Boletus queletii - kveletov vrganj.

Suillellus queletii, ( Schultz.) Vizzini, Simonini, & Gelardi 2004 O IMENU: Gljiva je opisana 1885.god.od Austro - ugarskog mikologa Stephana /Stjepan/Schultzera von Müggenburg i u čast francuskog mikologa Luciena Queleta dobila ime Boletus queletii - kveletov vrganj. Kako je Schultzer rodjen u Vinkovcima i službovao kao oficir u Austro- ugarskoj vojsci, on je 20 godina proučavao gljive Slavonije, pa su potonji hrvatski mikolozi ovu gljivu nazvali Slavonski vrganj, ali i glatkonoška, kveletov vrganj. Plemeniti Schultzer je proučavao gljive Ugarske pa je dosta vrsta nađjeno i po Vojvodini među kojima se spominje i Battarrea phalloides u okolini Subotice. Ovaj vredni amater je napisao gotovo 100 radova o gljivama… a dva veoma obimna sa preko 3000 opisa i ilustracija gljiva se čuvaju u Zagrebu i Budimpešti. Za doprinos tada botanici /glj...

Lactifluus piperatus - Ljutača

NAZIV GLJIVE Na gotovo svim jezicima ima isto značenje, ljuta mlečnica, gorka mlečnica, paprena mlečnica, a lokalni nazivi u Srbiji se uglavnom vrte u tim varijantama - ljutača. Interesantno je da je korišćena još od XIX veka u Srbiji za razliku od mnogih drugih boljih jestivih gljiva koje niko nije konzumirao. Popularnija je kod naroda zapadnog Balkana i u Indiji. Po Fochtu (*1987) konzumirana je u davnini, pečena na kamenoj ploči od pastira, a u prošlom veku čak i na ražnjićima sa drugim gljivama i slaninom. Zapadna literatura je navodi kao nejestivu ili je "ne preporučuje". RASPROSTRANJENOST I EKOLOGIJA Najčešća gljiva Evrope, količinski i po staništima, kao i u zemljama oko Crnog mora i Kaspijskog jezera. Ima je sve do Azije, Himalaja, a u Australiju je introdukovana verovatno sa sadnicama drveća. Ektomikorizna gljiva najčešće sa hrastom, grabom i bukvom. Plodonosi od juna do kraja septembra i po najvećoj suši. OPIS GLJIVE Šešir: veličina se kreće od 5 do 15 cm u prečniku...