Caloboletus radicans (Pers.) Vizzini (2014)
Kingdom: Fungi
Division: Basidiomycota
Class: Agaricomycetes
Order: Boletales
Family: Boletaceae
Genus: Caloboletus
Species: C.radicans
Caloboletus radicans - gorki vrganj
U sušna leta od jula, pa sve do kraja oktobra,čak i 30 dana od poslednje kiše, javi se ovaj lepi, ali nejestivi vrganj.
Zbog njegove jake gorčine, po kojoj je i dobio narodno ime - ,,gorki vrganj" nije jestiv, ali nije ni otrovan.
Naći će se u svetlim hrastovim i bukovim šumama, ali i kraj breza, obično u malim grupama 2- 3 komada. U Srbiji nije česta vrsta što je i uzrok njegovog nepoznavanja. U prvi mah slabiji poznavaoci gljiva mogu ga zameniti za ludaru - Rubroletus satanas koja ima belu, jako svetlu kožicu šešira, no taj otrovni vrganj ipak ima neugodan zadah i crvenu mrežicu po dršci i jarkocrveni himenijum.
Šešir može da mu naraste od 7-20cm u prečniku. Kožica je sivobeličaste boje, čija ivica uvek prelazi dužinu cevčica, pa je čak podvijena unutra i kod najstarijih. Po dugoj i teškoj suši može da ceo šešir ispuca na nepravilna polja, gotovo da ne prepoznate gljivu.
Ako bi neko pomislio da je našao redak fehtnerov vrganj, može odmah otkloniti dilemu jer ta vrsta ima srebrnosivu kožicu koja na pritisak dobija crvenkastobraon mrlje.
Kada presečete gorki vrganj, meso će vam pokazati tipikum svoje vrste, što se može lepo uočiti na slici.
U šeširu je beo, cevčice žute boje menjaju boju u neboplavo, kao i gornji deo drške, a u korenasto zašiljenoj dršci crvenkasto - gotovo boje rđe. Limun žute cevčice i višeugaone pore, na pritisak prstima će se flekati gotovo u boju mastila.
Drška mu je uvek kraća od prečnika šešira, trbušasta, oblika burenceta. U bazi se naglo ušilji kao koren, pa mu je to i dalo naučno ime - Caloboletus radicans. Boja kod gornje trećine drške je limun žuta , a u donjoj polovini žuto - smeđa sa crvenkastim tačkama. Nekoga bi ova boja drške navela na pomisao da je našao Caloboletus calopus - leponogi vrganj, no dilema je otklonjena bojom šešira koja kod ,,leponogog" ide od smeđe do maslinaste.
I na kraju, recimo da ovaj vrganj zbog njegove nejestivosti i retkosti ostavimo u prirodi, kao i druge vrganje bele kožice šešira, među kojima su neki i otrovni.
NAPOMENA - nisu retki nalazi u u urbanoj sredini pod divljim kestenom i lipom gde su došli sa sadnicama iz rasadnika.
Tekst i FOTO: Marjan Kuštera, Gljive Balkana
