Cyclocybe aegerita : topolovača, jablanovača. sinonimi/nomen dubium Agrocybe aegerita.
Etnomikologija kaže da su je Rimljani /1.do 10.vek/ uspešno svuda pronosili na svojim osvajanjima i gde god su ovladali teritorijom, zaražavali su panjeve i oblice, debla topola, vrba, šljive, jasena. Gljiva se plodnim telima na najprostiji način utrljavanjem ili drobljenjem šešira u panjeve veoma lako " zapati".
STANIŠTE su joj odumiruća stabla topole, jablana, odumrli panjevi, čak i korenov sistem koji viri iz zemlje. Bira areale kraj vode, reka i jezera, ali je veoma česta parkovska vrsta po gradovima, ako se isečeni panjevi ne vade. Gljive iz urbanih staništa NISU za konzumaciju. Danas se uspešno kultivira, bilo ekstenzivno na oblicama navedenih vrsta drveća, pa do intenzivnog uzgoja na piljevini ili slami.
OPIS: ŠEŠIRI mladih gljiva su krem ili žućkasti, a stariji žuti do smeđi.Veličina je od 5 cm do 20 kod starih gljiva. LISTIĆI su beli kod mladih a žućkasto- sivi kod stare. DRŠKE su tanke, bele, lučne i žilave.Negde ispod šešira se primećuje trag od prstenka. Drške se odbacuju i nisu za jelo, iako ih obožavaoci ove gljive suše. MESO: Belo, meko, mirisno, ukusno. Autor ovih redova je gljive tražio daleko od grada i u čistoj sredini pored mrtvih panjeva topola i vrba kraj reke Nišave, Srbija 🇷🇸
Gljive Balkana
