Fomitopsis betulina (Bull.) B.K. Cui, M.L. Han & Y.C. Dai
(ex Piptoporus betulinus (Bull.) P.Karst.)
Brezov trud
Srodna imena
Brezova guba; brezov nos, brezov nosač, berberski kaiš – u prevodu sa engleskog; kanbantake --- japanski; trutovik berezovij, berezovaja gubka – ruski.
U prošlosti su je ljudi koristili za potpaljivanje vatre, ali i kao abrazivno sredstvo za oštrenje noževa, zbog čega je i dobila naziv berberski kaiš.
Opis gljive
Plodno telo: u razmeri 4-20/5-25/2-6cm (širina/dužina/debljina), bez drške ili sa drškom u začetku (ako je ima onda je sa strane, kratka i debela, boje šešira), oblika jastuka ili spljoštene kopite, zaokrugljena, podseća na bubreg, mestimično ispucale površine, čiji kraj je tup, zaokrugljen i savijen na dole. Površina šešira je glatka, ponekad sjajna, žuta, braon ili sivo-braon (kao mlada potpuno bela), pokrivena tankom, lako ljuštivom, često napuklom kožicom.
Meso: monolitno, belo, meko kod mlade gljive, a kao pluta žilavo kod stare. Na ukus veoma gorko.
Sporonosni sloj: cevast, cevčice su bele do kremasto-bele, 2-8 mm duge, 3-4 po mm2, sazrevanjem tamni (žute do žuto-braon), pore su meke, zaokrugljene ili blago kvadratične, nejednakih veličina.
Spore: bezbojne.
Prah spora: bledo-žut.
Stanište
Raste kao parazit na živim stablima breze, ali i na posečenim deblima i njihovim granama, od kraja leta do potpunog zahlađenja. Odgovara joj umerena klima, kao što je na Balkanu.Treba je tražiti u autohtonim šumama breza na Zlatiboru i Vlasinskoj visoravni. Na mrtvim, posečenim stablima lekovitost ove gljive se umanjuje za 50%, zbog hranljivih materija koje bi inače dobila iz živog drveta.
Na brezama uzrokuje žuto-sivu ili crveno-braon trulež, koja se brzo širi od kraja ka centru stabla.
Brezov trud je jednogodišnja gljiva i bere se od jeseni do zime.
Farmacijska i medicinska svojstva
Iz ove gljive izdvojena su mnoga jedinjenja uključujući poliprenoidne kiseline, 1-3-beta-D-glukopiranоzu, ergosta-7, 22-dien-3-beta-ol, fungisterol, ergosterol, kiseline i dr.
Anti kancerogeno dejstvo
Pentaciklični triterpeni plodonosnih tela su pokazali antineoplastično delovanje. U Poljskoj je sproveden eksperiment gde je ekstrakt davan oralno (3 g dnevno) ženki psa sa tumorom grlića materice, takav tretman je rezultovao povlačenjem tumora posle pet sedmica.
Antitumorsko delovanje ove vrste se pripisuje heteroglikanima u neprečišćenom ekstraktu, kao i betulinskoj kiselini, što daje nadu za lečenje melanoma.
Polisahardini ekstrakt pokazuje smanjenje sarkoma 180 za 90% i Erlihovog karcinnoma. Istraživanje vodenog ekstrakata ove gljive u Nemačkoj je pokazalo smanjenje tumora sarkoma 180 od 49,2%. Dodatkom 4% natrijum hidroksida i etanolnog esktrakta u vruću vodu, procenat smanjenja tumora je povećan na 72%.
Ekstrakt pripremljen od suvih plodnih tela ove gljive korišćen je u eksperimentima u kojima je ispitivano antkancerogeno delovanje na ćelije karcinoma pluća (A549), adenokarcinoma debelog creva (HT-29), Antikancerogeno delovanje ispitivanog ekstrakta pripisuje se smanjenoj proliferaciji tumorskih ćelija, njihovoj pokretljivosti kao i smanjenju morfoloških promena do kojih dolazi. Pri tome, važno je istaći, da je ekstrakt ispoljio vema nisku, ili gotovo nikakvu toksičnost prema zdravim ćelijama (Lemieszek i dr, 2009g).
Betulinska kiselina, poreklom iz breze i koncentrovana u plodonosnom telu gljive je pokazala antitumorsko delovanje na ljudski melanom. Betulinska kiselina pomaže i za indukovanje programirane smrti ćelija kroz složeni lanac delovanja./ apoptoza /
Antiinflamatorno, antivrusno i antibakterijsko delovanje
Esktrakt plodonosnih tela gljive je pokazao antibiotsko delovanje širokog spektra. Brezova guba pokazala je jako inhibitorno delovanje na Staphylococcus aureus, Mycobacterium smegmatus, Psedumonas aeruginosa i Bacillus subtilis.
Piptamin je nov antibiotik, izolovan iz gljive (Ref). To jedinjenje je pokazalo delovanje protiv Staphylococcus aureus i Enterococcus faecalis u količinama od samo 0,78 ug/mL i 1,56 ug/mL.
Ova gljiva ima i protivupalno delovanje. Takozvani "gljiveriterpeni", izolovani iz plodonosnih tela gljive pokazali su značajno inhibiranje određenih puteva zapaljenskih procesa u organizmu, posebno na prostaglandine (SOH-1. SOH-2 i 3-gama-HDS), koji su ključni faktori zapaljenja.
A, B i C takođe imaju različito protivupalno delovanje.
Nukleinska kiselina izolovana iz plodonosnih tela, štiti miševe od infekcije kod zaraze virusom encefalita. Kada je davan intravenozno, ekstrakt ove gljive sprečavao je smrtonosni ishod kod infekcije encefalitnim virusom. U testovima na miševima ekstrakt Brezove gube pokazao je potancijal ka sticanju otpornosti prema poliomielitu.
Kanamoto i sar. su izolovali betulinsku kiselinu, koja je nazvana YI-FH 312, kao novo jedinjenje protiv HIV-a, jer blokira replikaciju virusa. Pol Stamats je patentirao ekstrakt od micelijuma ove gljive protiv različitih virusnih oboljenja posle istraživanja virusa Vaccinia virus.
Gljive Balkana: Marjan Kuštera
