ERGOTIZAM ili trovanje gljivicama Claviceps purpurea i veštičarenje
Naš mali doprinos sa naučnim objašnjenjem kako su "nastale" veštice i mit o letenju na metli.
ERGOTOKSIN je metabolit "ražene glavice" ili gljivice koja je obligatni parazit na raži, ječmu, pšenici i još 400 drugih travnih vrsta.
Claviceps purpurea je gljiva koja uzrokuje biljnu bolest ergot raži. Ovaj biljni parazit sadrži brojne alkaloide, od kojih neki uzrokuju specifične fiziološke efekte i imaju veliku medicinsku važnost.
U srednjem veku, ergot raži je bio uzrok epidemija ergotizma, obeleženih bolnim konvulzijama i gangrenom ekstremiteta, od kojih su mnoge bile sa visokom stopom smrtnosti. Njeni simptomi su smatrani božjom kaznom, što je rezultiralo pridevom imena poput „Muka Sv. Antuna“, „Sveta Kuga“ („Sacra Pestis“) i „Sveta Vatra“ („Ignis Sacra“).
Epidemije su imale toliko velike razmere da je Katolička crkva osnovala sveštenički red i bolnice posvećene Sv. Antonu.
Smatra se da je za širenje epidemije ergota / ražene glavice / direktno odgovoran nemački car Fridrich I Barbarosa, koji je 1158.godine doneo zakon da svi seljaci moraju da melju žito u mlinovima svojih plemića feudalaca. Od 12. Pa do 19. Veka zabeleženo je ukupno oko 300 velikih epidemija ergotizma.
Ovaj toksin utiče na psihotična stanja kod ingestije zaraženog hleba, pa su poznati i masovni događaji delirijuma i trans stanja, koja su pak pripisivana ,,veštičarenju,.Tako je zabeležen istorijski događaj i suđenje u američkom gradu Salemu, gde je 1692.godine osuđeno na smrt 13 žena, 6 muškaraca i 2 psa pod optužbama veštičarenja.
Od ovog događaja i postoji pojam ,,Veštice iz Salema”.
Potpuno razjašnjenje delovanja ergota poznato je tek od 1670. godine, čemu možemo zahvaliti francuskom lekaru po imenu Thuillier. On je razjasnio kako ergot deluje halucinogeno, kada se nanese na osetljive delove kože bogate znojnim žlezdama pod pazuhom ili na ženskom polnom organu uz pomoć paste napravljene od svinjske masti i ergota- ražene glavice.Na taj način su se izbegavane neželjene posledice unošenja ergotina u probavni trakt,povraćanje,pa čak o totalno grčenje organizma, a zadržavala su se svojstva prijatnih halucinogenih doživljaja.
U to doba su žene, kojima su bile poznate ove činjenice takav namaz nanosile na dršku od metle koju su ,,jahale,,odnosno trljale na osetljivu regiju.Tako su nastale i vizuelne predstave o vešticama koje jašu na metli.
Tekst - za Gljive Balkana priredio
Nikola Milošević - Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu,
Izvadak iz seminarskog rada "Mikotoksini", predmet TOKSIKOLOGIJA, april 2018.god.
BIBLIOGRAFIJA
1.- Chemystry of fungi, The Royal Society of Chemistry, Hanson, James R. 2009.
2.- Medical toxicology of natural substances: food, fungi, medicinal herbs, plants, John Wiley and sons, Canada, 2008.
3.- Micetizam na području Tuzlanskog Kantona, Simpozijum infektologa BiH, Porobić, Jahić H, Ahmetagić, 2010.
4.- Mycootoxins Revisited, Part I.,Journal of Emergency Medicine, Berger K, David A, Guss, 2005.
5.- Opasnosti srednjovekovne ishrane "Četiri jahača apokalipse" u biljnoj ishrani, Medović Aleksndar, 2018.
6.- Toksikologija gljiva,Tomislav Lukić, Slavonski Brod, 2012.
7.- Toksikologija, Izvodi sa predavanja, Danilo Popović, Niš, 2017.
Fotografije preuzete sa stranica za koje nisu ograničena autorska prava.
