ZIMSKE GLJIVE
Flammulina velutipes. Naš narodni naziv je zimska panjevčica i plamičak, kod Japanaca poznata kao Enokitake, tj. Enoki (jedna vrsta bresta). Može se naći na mrtvim stablima lišćara (vrba, jova, bukva, jasen, lipa – na Dalekom istoku na brestu i dudu). Plodonosi u zimskom periodu jer joj prijaju niske temperature, sve do aprila. Podaci iz 1997. god. pokazuju da se nalazi na petom mestu svetske proizvodnje kada su uzgajane konzumne gljive u pitanju.
Nije naročito velika gljiva, ali svoju veličinu nadoknađuje time što raste u buketu. Šešir zimske panjevčice može biti od 2 do 10cm, boje meda, narandžasto žut, crvenožućkast. Kod uzgajanih primeraka boja i veličina šešira zavisi od količine vazduha u uzgajalištu; svetliji i manji šeširići su kod onih primeraka gde je manjkalo kiseonika. Mladi primerci imaju pupak na sredini, vremenom se šešir ispravlja, a kod starijih primeraka je lepršav. Gladak, mazan, ivica svetlija, providna i nareckana. Listići beli i izrazito razmaknuti, srasli uz dršku, u starosti potamne.
Drška je braonkasta, pa čak i crna, dužine od 5 do 10cm, debljine od 0,3 do 1cm. Vrh svetliji, često malo proširen. U mladosti puna, a kod starijih primeraka šuplja, baršunasta, često slepljene jedna za drugu zbog busenastog rasta.
Meso zimske panjevčice je krem boje, prijatnog mirisa i ukusa. U Aziji je veoma popularna u ishrani,a supe i salate sa njom su pravi specijaliteti.
Moguće ju je zameniti smrtno otrovnom Galerina marginata, koja ima isti otrov kao i pupavke.
Zimska panjevčica u sebi sadrži antioksidante, koji čiste telo od slobodnih radikala i pojačavaju imunitet.
Istraživanja na miševima su pokazala da zaustavlja karcinom u metastazi i produžava (miševima) živote i do 85%. Naučnik Wang je u svom radu izneo zaključak da je u Japanu, u onim oblastima gde se panjevčica uzgaja i gde raste, broj obolelih od kancera veoma nizak.
Poseduje i antivirusna i antibakterijska svojstva. Poboljšava imuni system, održava jetru zdravom, pomaže u borbi protiv demencije, kod Alchajmerove bolesti.
Japanci je koriste u terapiji protiv Staphylococcus aureus.
Izuzetno je bogata aminokiselinama.
Lista hranljivih sastojaka je velika, ali vredi navesti sve, ili bar veći deo toga: gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, cink, bakar, mangan, selen, vitamine B1, B2, B3, B5, B6, B9, E, D, D2, betain, palmitinsku kiselinu, linolinsku kiselinu, amino kiseline…
Pomaže u regulaciji šećera, povećanju imuniteta, smanjenju telesnih masti, sprečava zatvor i normalizuje rad creva, pojačava intelektualni razvoj, sprečava alergije, smanjuje masnoće u krvi, reguliše metabolizam…
Njena primena u kuhinji je višestruka. Može se koristiti u svim jelima, naročito supama. Jednom rečju, treba pustiti mašti na volju. Ali, treba napomenuti, na kraju, da pored svih ovih neverovatnih sastojaka u sebi sadrži i Flammutoxin te je ne smeju koristiti svi. Tahikardija, kardiomiopatija i lekovi za razređivanje krvi su kontraindikovani za konzumaciju ove gljive.
Ne preporučuje se ni trudnicama i onima koji boluju od hemofilije i sličnih bolesti. Svima drugima, koji nemaju ove probleme, se itekako preporučuje. Ponajbolje će biti ako se koristi kao preventiva protiv svega gore navedenog.
Za Gljive Balkana
FOTO - Marjan Kuštera,
tekst: Srdjan Veselinović, M.Kuštera