Šta još ne znamo ili znamo o gljivama ili gljivicama?
Carstvo fungi sazdano je od preko 1.5 miliona vrsta, koliko naučnici smatraju da ih ima. Nauka je proučila i opisala tek nešto oko 50 000 vrsta i to uglavnom onih koje su vidljive golim okom ili su interesantne kao uzročnik oboljevanja ljudi, životinja i biljaka.
Najčešće se nauka bavila gljivama u razvijanju hemikalija (fungicida) koje uništavaju štetne plesni, gare i druge gljivice koje prave štete u poljoprivredi, ratarstvu, voćarstvu, povrtarstvu ali i šumarstvu.
Manje je poznato da od "gljivičnih infekcija" odnosno bolesti koje su uzrokovane gljivicama, godišnje na globalnom nivou umre preko 1,5 miliona ljudi. To je više nego što umre od kancera dojke ili HIV-a.
Najčešće su gljivične infekcije kože, vlasišta i noktiju, te ove infekcije zovemo "dermatomikoze". Mnogo opasnije mikoze su one "sistemske" koje zahvataju vitalne organe i sisteme organa, pa mogu izazvati čak i smrtni ishod.
Aspergiloza je bolest izazvana gljivicom Aspergillus sp. čije spore se nalaze u vazduhu gotovo svuda oko nas, a malo više u nekim specifičnim sredinama. Svakoga dana, svako od nas udahne od 100 - 300 pora ovih gljivica, ali naš imunološki sistem ih prepoznaje i parvovremeno ima odgovor na taj napad.
Najugroženiji su ljudi sa smanjenim imunitetom ili "imunokompromitovani". Pod tim pojmom se misli na obolele od autoimunih bolesti, HIV- a, hepatitisa C i pacijenata sa presadjenim vitalnim organima, srcem, bubrezima, jetrom i kostne srži. Takodje su ozbiljno ugroženi i bolesni od astme, cistične fibroze pluća, pneumonije i tuberkuloze, kao i bolesnici na hemoterapiji.
Aspergiloza je opasna jer simptomski veoma liči na običnu upalu pluća, pa se tako maskira prava bolest dok ne stigne u stadijum "kasno za lečenje".
Veoma su česti smrtni slučajevi u jedinicama intenzivne bolničke nege na svim klinikama iz "neobjašnjivih okolnosti", a radi se o bolničkim infekcijama aspergillusom. Ovu činjenicu priznaju sve klinike u Velikoj Britaniji i SAD.
Od aspergiloze u spoljnim nekontrolisanim uslovima najčešće oboljevaju radnici u poljoprivredi koji borave u uslovima visoke koncentracije prašine od žitarica. To su kombajneri, radnici na silosima, u mlinovima, industriji stočne hrane i transportni radnici.
Velikom broju ljudi poznato je da se vakcine primenjuju protiv virusnih infekcija, a da protiv fungalnih ili gljivičnih infekcija ne postoje vakcine.
U bolničkim uslovima se zbog toga primenjuje zatvoreni sistem filtracije vazduha, što NIJE klimatizacija. Ovakav sistem je autoru poznat u Srbiji na Vojno-medicinskoj Akademiji, gde se ni jedan prozor ili otvor na fasadi ne otvara.Takvi se sistemi "zatvorene sredine" primenjuju u hirurškim klinikama, odeljenjima i jedinicama intenzivne nege.
Izvor - CNN, članak prof.Neil Gow (preds. Društva mikrobiologa Evrope)
Za Gljive Balkana priredio - Marjan Kuštera
Foto - sajt "Fun Wtih Microbiology"