Amanita ovoidea ( Bull:Fr.) Link
Bela jajara iz podroda Amidella je termofilna, mediteranska i mikorizna vrsta. Najčešća je u obalskom pojasu Mediterana pod borovima i mediteranskim hrastovima, a u Srbiji je veoma retka.
Do sada su zabeležena službeno i objavljena u radovima samo 4 lokaliteta. Gljivarsko društvo Šumadija ima nalaze na Gledićkim planinama i Rudniku pod hrastovima, Bojan Šeguljev iz Novog Sada na Fruškoj Gori 2014.godine pod crnim borom i hrastom, a Marjan Kuštera u Nišu 2016.g, gradsko naselje, pod lipom i borom. Svi nalazi su jesenji meseci septembar i oktobar, a na primorju i novembra.
OPIS GLJIVE
ŠEŠIR veoma veliki za ovaj rod od 10 do 25 cm, kod mlade hemisferičan, a u punoj zrelosti konveksan do ravan. Ivica je tupa, a sa nje vise krupni krpasti ostaci parcijalne ovojnice, tako da nema prstena na dršci već se on fragmentirano raspada rastom šešira, po čemu se jasno razlikuje od Amanita proxima.
Kožica blistavo bela i sjajna, lako se skida od mesa.
DRŠKA robusna, bela, debela i 2-4 cm, a visoka od 10 - 18cm.
Celom dužinom je pokrivena pamučastim belim pahuljama. U bazi drške je velika, jasno diferencirana volva, bela, kod zrele gljive krem boje, pa čak i smedja. Volva je odvojena od drške ali je nepravilno lelujave ivice.
HIMENOFOR
Listići su gusti sa brojnim lamelulama, posuti pahuljasto belo, a u zrele gljive krem.
MESO je tvrdo, kompaktno, a na preseku belo i nepromenjivo. Autor nije konzumirao gljivu pa mu okus nije poznat, a u literaturi se navodi da miriše na repu, a primorcima na alge.
MIKROSKOPIJA
Mikroskopiju niškog nalaza gljive uradila je mr.Iskra Kajevska, koja tvrdi da je i po literaturi potpuno jednaka mikroskopskoj analizi Amanita proxima, te je ove dve vrste lakše determinisati i odvojiti makroskopski na osnovu prstena i volve.
Takodjer se ne navode ni tipične hemijske reakcije koje bi ove dve vrste jasno diferencirale.
UPOTREBA
U mediteranskim zemljama, Hrvatska, Italija, Francuska, ova gljiva se konzumira često, ali je u poslednje vreme svi autori mikolozi i u popularnoj literaturi ne preporučuju jer je bilo zamena sa smrtno otrovnom Amanita proxima, koja je veoma slična.
Ako ovu gljivu pronadjete u Srbiji, prijavite nalaz najbližem gljivarskom društvu ili na društvenim mrežama, zapišite podatke i sačuvajte fotografije. Za sada se čuva 2 eksikata u Nišu i u Novom Sadu, a u Srbiji je zabeležena na 5 staništa.
Nalaz gljive na fotografijama Marjan Kuštera 07.10.2016.
FOTO: M. Kuštera, Niš
Mikroskopija
Mr Iskra Kajevska, mikolog