OBLICI PLODNIH TELA GLJIVA - makromiceta, uvod u morfološku determinaciju vrsta gljiva
Kako mi gljivari, amateri, početnici ili malo napredniji, želimo da tokom žarkih letnjih meseci kada nema gljiva, kada je broj izlazaka na terene i gljivarenja, ograničen meteorološkim uslovima, skratimo sebi to "gluvo vreme" makar obnavljanjem stečenih znanja ili proširenjem već poznatog.
Odakle početi nego od najjednostavnije materije, a to je građa i oblici plodnih tela gljiva, od kojih polazimo kada pokušavamo da dođemo do "determinacije vrste" koja je u stvari samo pokušaj da se približimo onom delu mikologije koji je nemoguć bez kvalitetnog formalnog obrazovanja na univerzitetima i isto tako skupe laboratorijske i softverske opreme, bez čega je današnja moderna mikologija nezamisliva.
Stara škola mikologije sa početka 20.veka, pa sve do početka 21. bazirala se na determinaciji vrsta koja se sastojala od posmatranja morfoloških osobina gljive, od makroskopskog nivoa plodnog tela, pa do mikroskopskog posmatranja morfologije, veličine i ornamentacije spora. Dopuna ovoj determinaciji je svakako hemijska reakcija mesa - tkiva gljive na neke hemijske reagense kao što su KOH i slične hemijske supstance koje su se mogle nositi na teren, ali i za rad u laboratoriji.
Mikiologija 21. veka podrazumeva sve prethodno navedene metode, ali sa apsolutnim određenjem molekularne analize DNK strukture genoma do nivoa vrste - speciesa. I ovaj metod je veoma otežan za tačnu determinaciju vrste jer u svetu ne postoji dovoljan broj zbirki - fungarijuma sa dovoljnim brojem kolekcija za kvalitativnu i kvantitativnu DNK analizu vrste.
Naučnisi se slažu da je potrebno na hiljade DNK analiza i na hiljade kolekcija iste vrste da bi se dobio "TIPSKI GENOM VRSTE".
Iz tog razloga se mi gljivari amateri moramo vraćati uvek na početak, koji je pak dobar za one koji polako, ali sa velikom voljom ulaze u "čarobni svet gljiva".
OBLICI PLODNIH TELA GLJIVA
1. Kortikoidni - je oblik gljive koja je razvučena po supstratu, najčešće drvenastim strukturama debla, grana i panjeva. Ovi rodovi i vrste su najmanje interesantni gljivarima jer medju njima nema jestivih ili u gastronoiji moguće isplativih za korišćenje.
2. Pezizoidni - su gljive oblika raznih čašica, peharčića, tanjirića, zdela i zdelica, pa mnoge vrste i dobiju ime po svom obliku. Uglavnom su to gljive iz razdela Ascomiceta, a medju njima ima i jestivih i otrovnih, ali je najveći broj za čoveka zanemarljivih vrsta veličina od par milimetara do 10 cm.
3. Morcheloidni - oblika šubare, kapice, sundjerastih struktura, takozvanih "mitri" koje liče i na svešteničke kape. Među njima su najcenjenije gljive smrčci, ali i neke otrovne i nejestive vrste.
4. Gasteroidni - ovo je grupa gljiva loptastog oblika od velike puhare veličine košarkaške lopte, pa do malih loptica, krompirača i sličnih njima. Tu nema veliki broj vrsta pa se lako naučiti njihovom razlikobvanju i upotrebi.
5. Agarikoidni - oblika "pečurke" ono što je našim slovenskim narodima najbliže za opisati kao telo sa šeširom, listićima ili sunđerom, suknjicom, drškom. U početnim koracima dok su gljive bile svrstavane u "niže biljke" botaničari su svim tim vrstama davali ime roda Agaricus, što su najstariji taksoni od kojih polazimo kada se vraćamo u istoriju mikologije po 17, pa čak i 18 veka.
6. Asteroidni - zvezdasti oblik je uvek bio velika enigma za gljivare početnike, koji su smatrali da su to sve zvezde jedne vrste. Hrvatski mikolog Tkalčec sa saradnicima je 2005.godine evidentirao u Evropi 68 vrsta gastralnih gljiva, no molekularne analize uradjene na obimnom materijalu 2013. godine od Pereire i ostalih, definiše za Evropu 31 vrstu gastralnih gljiva. To je grupa gljiva nezanimljivih za ishranu, ali neke od njih su veoma retke pa su iz razloga ugroženostii veliki broj vrsta zaštićeno svetskim regulativama i pojedinačnim državnim legislativama.
7. Pleurotoidni - obuhvata gljive školjkastog oblika sa ekscentrično postavljenom drškom i listićima, koje rastu na drvenom supstratu ili kao saprofiti na travnim vrstama. Tu su najzanimljivije gljive koje se efikasno i profitabilno uzgajaju na farmerski način, te zauzimaju gotovo 50 % proizvedenih količina gljiva na svetu. Šumske ostrige ili školjke su reprezent ove grupe gljiva.
8. Klavaroidni - batinasti oblik plodnog tela koji ima svega nekolicina rodova i vrsta, lako raspoznatljiv, ali one malih dimenzija nisu niti uočljive, niti interesantne za sakupljanje, a još manje za uzgoj.
9. Koraloidni - sama reč opisuje njihov oblik sličan morskim koralima, samo ih ovde nazivamo šumskim koralima. Medju njima je veoma mali broj jestivih i teško raspoznatljivih vrsta, a većinom su nejestive i otrovne, iako bez ozbiljnih posledica po vitalne ljudske organe.
10. Poliporoidni - kad bi prevodili naučni naziv bilo bi to "rupičavke" a uglavnom su to gljive oblika terase, kopita, pločica sa himenijumom koji se sastoji od cevčica koje se završavaju rupicama iz kojih izlaze spore gljiva. Uglavnom ove vrste rastu kao paraziti i saprofiti na drvnom materijalu.
Medju njima je veliki broj "drvenaste" strukture i tvrdog mesa koje se ne mogu koristiti u ishrani ljudi, ali ima i nekoliko kvalitetnih jestivih i veći broj lekovitih.
Tekst - Marjan Kuštera
Fotografije autora čije odobrenje imamo za objavljivanje.
BIBLIOGRAFIJA
- Species Fungorum. Kew Mycology. Retrieved 2018
- Hibbett, David S. (2017). "A revised family-level classification of the Polyporales (Basidiomycota)". Fungal Biology.
- Ower R. (1982). "Notes on the development of the morel ascocarp: Morchella esculenta". Mycologia. 74
- Phillips R. (2006). Mushrooms. London, UK:
- Cappelli A. (1984). Fungi Europaei:Agaricus (in Italian).
- Vukojević J.Hadžić I. Atlas gljva, Biološki fakultet, Beograd, 2013.
- Uzelac B. Gljive Srbije i zapadnog Balkana,BGV Logik, Beograd, 2009.
- Vukojević J.Hadžić I. ,,Zvezdače - monografija,, Biološki fakultet Beograd, 2017.